Što je mozak veći, to je životinja inteligentnija, bila je obećavajuća ideja naučnika. No kako dosad niko nije uspeo razgovarati sa slonom, koji ima triput veći mozak od čoveka (4,78 kilograma), teorija im je pala u vodu.
Teza da veličina određuje pamet postala je još opasnija nakon što su naučnici izmerili da je mozak muškaraca oko 100 grama ili u proseku sedam odsto teži od mozga žene.
Budući da nisu mogli doći do ijedne suvisle definicije inteligencije, na kraju su se vratili onoj staroj kako nije važno koliko je velik nego što s njim činiš. New age naučnici potpiruju još veći mit da svaki čovek iskorištava tek oko deset odsto kapaciteta mozga i da je ostali potencijal moguće “otključati”. Ako bi to bilo tačno, tada većina povreda mozga ne bi imala nikakvog značaja za čoveka, upozoravaju neuronaučnici.
Osim toga, iz evolucione perspektive teško je da se bespotrebno razvio toliko komplikovan organ. Skeniranja mozga takođe pokazuju da i najjednostavnije radnje poput vezivanja cipela upotrebljavaju mnoge delove mozga, a kod čoveka koji spava niti jedan deo nije potpuno isključen.
Ideja da podsvesne poruke ugrađene u reklame, rock pesme ili filmove mogu uticati na ponašanje takođe su pogrešne. Verovatno neće naškoditi, ali zbog preslušavanja “cigareta je loša” u snu ili između kadrova nećete prestati pušiti.
Teza da veličina određuje pamet postala je još opasnija nakon što su naučnici izmerili da je mozak muškaraca oko 100 grama ili u proseku sedam odsto teži od mozga žene.
Budući da nisu mogli doći do ijedne suvisle definicije inteligencije, na kraju su se vratili onoj staroj kako nije važno koliko je velik nego što s njim činiš. New age naučnici potpiruju još veći mit da svaki čovek iskorištava tek oko deset odsto kapaciteta mozga i da je ostali potencijal moguće “otključati”. Ako bi to bilo tačno, tada većina povreda mozga ne bi imala nikakvog značaja za čoveka, upozoravaju neuronaučnici.
Osim toga, iz evolucione perspektive teško je da se bespotrebno razvio toliko komplikovan organ. Skeniranja mozga takođe pokazuju da i najjednostavnije radnje poput vezivanja cipela upotrebljavaju mnoge delove mozga, a kod čoveka koji spava niti jedan deo nije potpuno isključen.
Ideja da podsvesne poruke ugrađene u reklame, rock pesme ili filmove mogu uticati na ponašanje takođe su pogrešne. Verovatno neće naškoditi, ali zbog preslušavanja “cigareta je loša” u snu ili između kadrova nećete prestati pušiti.
Mozartov efekat na 15 minuta
MIT: Studenti koji slušaju Mozarta bolje će rešiti ispit od ostalih, a deci se slušanjem mozak brže razvija pa postaju inteligentnija.ISTINA: Slušanje bilo koje omiljene muzike stimulisaće mozak i u manjem procentu povećati kognitivne sposobnosti, ali samo na 15 minuta.
Specijalizacija na razum i emocije ne postoji
MIT: Mozak je anatomski podeljen na dve polutke, od koje je leva zadužena za logičke i racionalne radnje, a desna je intuitivna i emocionalna.ISTINA: Verbalne sposobnosti koncentrisane su na levoj strani, no to ne znači da ne upotrebljavaju i desnu. Mozak radi poput usklađenog orkestra i za sve radnje potrebne su obe polutke. (Economy.rs, 29. decembar 2011.)
Нема коментара:
Постави коментар