Identitet i (ne)prilagođenost

Još od kada je Aristotel to lepo primetio, svi znamo da su ljudi društvena bića, i setimo se toga svaki put kada ostanemo sami. Svakom čoveku je potrebno društvo drugih ljudskih bića kako bi se osećao dobro. Najprirodnije stanje ljudskog organizma jeste da želi da bude u grupi sličnih i da sa njima deli svoja osećanja, misli, želje, radosti, probleme itd. Nije čudna ljudska težnja da pripada, jer ukoliko smo izolovani od sveta čiji smo prirodni deo, uskraćeni smo za jedan važan aspekt koji upotpunjava i omogućava uživanje u životu.
Postoje prirodne grupe, kao što je porodica, kojima pripadamo rođenjem, i sa kojom smo povezani bez obzira na to da li nam se to sviđa ili ne. Sa druge strane, postoje grupe koje možemo da izaberemo, kao što je grupa prijatelja i razni klubovi, udruženja, društva. Društvene mreže na internetu postoje samo zahvaljujući ovoj ljudskoj potrebi da budu povezani sa drugim ljudima. Internet uopšte, zbog svoje svrhe povezivanja, izaziva toliko oduševljenje upravo zbog toga što ljudima otvara mogućnost pronalaženja mnogo većeg broja ljudi među kojima može da pronađe svoje mesto u čovečanstvu. A osećanje pripadnosti pruža ogromno zadovoljstvo zbog toga što poništava osećanje usamljenosti.
Da bismo pronašli odgovarajuću grupu kojoj želimo da pripadamo i ljude sa kojima se razumemo, moramo najpre da znamo kakvi smo mi sami jer, logično, najprijatnije će nam biti u društvu nama sličnima po nekim ličnim karakteristikama, interesovanjima i stavovima. Dakle, da bismo pametno izabrali, moramo najpre da imamo izgrađen lični identitet. To znači da znamo odgovor na pitanje “Ko sam ja?”. Iako zvuči jednostavno, to je jedno od najtežih pitanja koje čovek može sebi da postavi, ali kroz istraživanje odgovora na njega mi gradimo identitet. Kada biste ovaj odgovor zapisali, verovatno bi to bio jedan pozamašan esej koji biste stalno prepravljali i dorađivali zbog toga što je, kao što je već rečeno, identitet jedna veoma kompleksna stvar. On sadrži sve o vama: od imena i prezimena, preko uloga koje imamo u različitim socijalnim situacijama, do ličnih osobina. Izgrađen identitet takođe znači da ćete uvek u sličnim situacijama – slično reagovati. Isto tako, znači i dobro poznavanje sopstvenih vrlina i mana.
Jednom kada dobro poznajete sebe, umećete lakše da prepoznate gde pripadate, a budite sigurni da nijedan čovek nije toliko jedinstven u svojoj individualnosti da ne može da pronađe druge osobe koje će ga razumeti. Važno je, dakle, da pre svega pronađete odgovor na pitanje “Ko sam ja?”, a onda ćete pronaći i ljude među kojima ćete se osećati kao da baš tu pripadate.
izvor: http://psiholog.in.rs