Porodica kao sistem

Porodica je socijalni i emocionalni sistem koji čine osobe povezane krvnim i zakonskim vezama. Ona je osnova za ljubav, intimnost, stabilnost, sigurnost, ali i strahove. U porodici učimo o ljudskim vrednostima, poželjnom ponašanju, i prenosimo na potomke modele porodične organizacije i međuljudskih odnosa.

Sistem znači da porodica nije jednostavno zbir pojedinih članova već organizam koji raste i razvija se kroz vreme. Promene u jednom delu, ili kod jednog člana, odražavaju se na ceo sistem. To znači da kada je jedan član porodice nesrećan, ni ostali članovi ne mogu da se osećaju dobro. Porodica ima svoju strukturu i hijerarhijsku organizaciju unutar koje roditelji i deca imaju različite uloge i odgovornosti.

Jedna od karakteristika porodičnog sistema su granice. Granicama se ograničava prostorna i emocionalna „teritorija“ odnosa u porodici i označavaju pravila u porodičnom životu. Postoje granice koje „okružuju“ porodični sistem, i unutarporodične granice kojima su određeni odnosi u porodici. Zadržaćemo se na spoljnim granicama jer popustljivost ovih granica odrađuje način na koji porodica dozvoljava i doživljava promene.

- Kada su granice previše zatvorene, članovi porodice su upućeni isključivo jedni na druge pri čemu vrlo loše prihvataju promene koje dolaze spolja. Intenzivna povezanost može da održava zajedništvo ali isto tako  može da ugrožava individualnost. Ovakve porodice su veoma osetljive na stres, u njima se ne poštuje privatni prostor članova, roditelji su strogi, nepopustljivi, emocionalno hladni.

- Veoma popustljive granice omogućavaju intenzivan uticaj spolja ali takvo prihvatanje promena može da ugrozi specifičan porodični identitet. Ovakve porodice karakteriše nezainteresovanost i međusobna nepovezanost članova. Roditelji nisu zainteresovani za rast i razvoj dece. Deca imaju previše slobode i ne prave razliku između dobrih i loših postupaka. Emocionalni odnosi su hladni i dete ne oseća da je voljeno, zaštićeno i sigurno.

Previše zatvorene i veoma popustljive granice oblikuju disfunkcionalne porodice u kojima nema čvrstog roditeljskog saveza ni roditeljskog autoriteta zasnovanog na zrelosti, pravednosti, razumevanju, poštovanju, saradnji i toplim međusobnim odnosima.

- Funkcionalni porodični sistem ima jasne propustljive granice. Porodica tada ima kapacitet za prihvatanje promena koje im obezbeđuju razvoj bez ugrožavanja porodičnog identiteta. Ovakve granice obezbeđuju funkcionalnost koju karakteriše povezanost uz dopuštanje individualnosti i međusobna komunikacija. Ovakva porodica je zajednica u kojoj postoji bliskost, saradnja, poverenje i solidarnost što sve omogućava zadovoljavanje potrebe za pripadanjem. Odnosi roditelja prema deci su zasnovani na emocionalnoj toplini ali i poštovanju potrebe za samostalnošću. Roditelji su, takođe, jasni i dosledni u postavljanju pravila ponašanja koja smatraju dozvoljenim. Otvoreno iskazuju emocije i razumevanje za želje deteta, podstiču decu na razvijanje samostalnosti i odgovornosti i planiranje sopstvenih ciljeva, objašnjavaju svoje postupke bez polemike sa decom, fleksibilni su ali postavljaju granice kada i gde je to potrebno.

Važna stvar koja određuje funkcionalnost porodice su i porodična pravila. Porodična pravila su potrebna jer čuvaju porodicu i obezbeđuju sigurnost i predvidivost, što je posebno značajno za najmlađe članove. Njima se određuje organizacija života, način porodičnog funkcionisanja, sistem vrednosti i verovanja. Međutim, problem nastaje kada se o tim pravilima nedovoljno ili retko govori jer se ona uglavnom podrazumevaju, ali na taj način postaju nejasna. Nedovoljno jasna pravila oblikuju haotične porodične odnose a kruta pravila (koja se ne manjaju) doprinose komplikovanim porodičnim odnosima. U funkcionalnim porodicama otvoreno se komunicira o pravilima. Ona su jasna i podložna promenama u skladu sa potrebama članova porodice.

izvor: psiholog.in.rs